Nastup na Sajmu knjiga

Nastup na sajmu knjiga

Rejmonu Kenou

1.

Program nikako da počne zbog pesničkog festivala koji se odvija na istoj bini na kojoj treba da učestvujem u javnom čitanju i razgovoru. Ređaju se pesnici raznih polova, rasa, nacija, uzrasta. Jedan pisac ih tad premesti na drugi štand, jer smo kasnili s programom već pola sata.

Pred sam nastup, dok sam se preslišavala o čemu ću govoriti, jedan pesnik oportunistički nastrojen poče da nam dosađuje svojim predlozima. Sedišta u publici bila su poluprazna, zauzeta samo onima koji su se tu slučajno zatekli. Zvuci harmonike, udarci tabana o binu i grleno pevanje paralelno sa našim čitanjem ipak su bili glasniji bez obzira na mikrofone kojima smo ozvučeni.

Jedna gospođa koja nije odavde, ljubiteljka kolača i torti iz prošlih vremena, te starinskog nameštaja, upita nas za zastakljenu poslastičarnicu i mi je uputismo u jednu koja odgovara takvom opisu recepata i dizajna enterijera. Te iste večeri, poslala sam redakciji lokalne televizije molbu da isprave grešku prilikom izgovora mog prezimena, ali već je bilo kasno.

Subjektivni osećaj

Na bini su se smenjivali osrednji pesnici odlučnog glasa i drhtavih ruku, čitajući stihove sa papira, izgovarajući ih napamet ili sa telefona, na raznim jezicima i dijalektima, čak i uz pratnju gitare, bez ikakve namere da prestanu, iako su već dobrih pola sata upali u naš termin. Jedan stariji kolega ih ljubazno uputi da nastave svoje čitanje na drugom mestu. Za rukav nas je vukao pripiti pesnik, terao da se slikamo sa knjigom nekog njegovog prijatelja i vodao nas od štanda do štanda kao na stočnom sajmu. Videvši da od nas nema nikakve vajde, okomi se na novu žrtvu. U publiku su seli jedna baba i jedan deda, ali ne zbog nas, nego ne bi li zauzeli mesto za nastup svojih unuka koji sledi nakon našeg. Dok smo govorili u mikrofon nadjačavalo nas je iritantno podvriskivanje folkloraša koji su bez kraja i konca kao pomahnitali igrali uz ruske pesme na bini pored. Dok sam čitala svoje redove pokušavajući da zvučim i izgledam istovemeno prijatno i ozbiljno, jedna se devojka tik pored bine presvuče u nošnju tako da je nekoliko sekundi ostala samo u donjem vešu što izgleda niko osim mene nije primetio. Za kraj nam priđe jedna žena i taman kada smo mislili da će nam uputiti kakav kompliment, ona upita kako da dođe do poslastičarnice opremljene rustičnim nameštajem. I to nije sve: u prilogu na televiziji pogrešno su izgovorili moje prezime tako što su bezvučno P zamenili njegovim zvučnim parnjakom.

Novinarski kliše

Lepo vreme izmamilo je pesnike od 7 do 77 koji su krasili sajamsku binu čitanjem svojih stihova, nastupima smelim i stidljivim, svako prema svojim afinitetima i u skladu sa sopstvenom poetikom i iskustvom. Naš priznati književnik učesnicima najznačajnijeg pesničkog festivala u nas dao je zeleno svetlo da nastave slavlje pisane reči na nešto intimnijem i opskurnijem mestu.

Uvaženi poeta, ljubitelj čašice i naš brat po peru, sugerisao nam je da učestvujemo u promovisanju jedne izvrsne publikacije tako što ćemo se svi zajedno fotografisati držeći u ruci novo pesničko čedo njegovog eminentnog kolege. Poeta, od ranije poznat kao inicijator manifestacije na kojoj je političar I.M. dobio nagradu za životno delo i ovenčan lovorovim vencima zbog izuzetnog doprinosa poeziji, bio je istrajan u svom projektu. Pošto su karte za ovaj program planule i tražilo se mesto više, naši stariji sugrađani počeli su na vreme da zauzimaju prve redove. Da je na Sajmu knjiga bilo za svakoga ponešto svedoči i podatak da se istovremeno odvijao pravi praznik muzike i svetkovina dobre knjige, spoj tradicionalnog i savremenog, kako za ljubitelje igre i pesme tako i za konzumente pisane reči. Dok su stihovi tekli, a pesme dobijale krila, jedna folklorna umetnica iz bratske nam Rusije zatečena je u negližeu  (foto) (video). Na sajam su pohrlili i iz drugih gradova, pa smo im kao pravi domaćini dali savet u vidu gastronomske ponude našeg grada koja bi zadovoljila i najveće sladokusce. Šlag na torti svakako je bio i televizijski prilog u udarnom terminu. Ljudski je grešiti, možemo samo da zaključimo nakon što se našim kolegama iz informativne redakcije potkrao lapsus prilikom izveštaja sa sajma, a koji se tiče naše mlade i neafirmisane spisateljice.

Ukratko

Na sajmu je bilo kašnjenja, susreta sa navalentnim pesnikom, jedno spašavanje situacije, čitanje teksta isprekidano programom folklornog ansambla, neočekivanog skidanja i razgovora o poslasticama i ulicama koje do njih vode. Nešto kasnije desila se i jedna novinarska greška.

Tok svesti

Čudno da čak i binu možemo zvati našom. I da imamo različito vreme. Prema zadriglom pesniku osetim organsko, fizičko gađenje. Skloni mi se ljigavi. Šta ova golišava radi, nije ti ovo bekstejdž kravo, vidiš da  ovde čitamo. Ne mogu da se derem iz petnih žila, hoćete li sjahati  više sa te bine majku vam seljačku. To što se nadjačavamo sa folklorašima, naši tekstovi koji se gube u vrisci i đipanju, to ti je prava slika svega, književnosti i života. Najbolje da okončam ovu agoniju i zaustavim onu ženu: “Mogu li i ja s Vama na kolače? Taman da Vam pokažem put.”

Poetično

Nagriženo, načeto vreme ustupi nam privilegiju scene, kad tamo ljudska bezobzirnost, pesnička i plesačka drskost i sopstvena korist pod reflektorima zaigra. Debelokožac masnih papira i besmrtnosti željan u vrtlog nas uvuče a zatim hijenskom logikom na novu bespomoćnost skoči. Praznina, beščovečnost stolica, starost koja zauzima mesto. Vazduh lakim notama prelomljen bio je pregust za suptilne frekvencije. Zabava sede na misli dok ih ne uguši. Nenadani čin ogoljavanja naglasi apsurdni položaj pisca, a potreba nepca zadovoljenje zatraži i noge odvede u prošlost i nigdinu. Metamorfoza slova bila je izvršena na račun jedne glavobolje.

San

U utrobi broda mi smo bili slepi putnici, dok su oni s skupim kartama vadili iz usta plastelin i razvlačili ga. Jedan tužni klovn, koji mi je otpočetka bio nešto sumnjiv, namah se pretvori u bodljikavu mramornu ribu koja samo što se ne raspukne i ja u prolazu svaki put izbegavah da me dodirnu njene bodlje. Blic aparata tad nam svima uze dušu. Opkoli nas utom jedno pleme koje poče da stavlja crvene ruževe žustrim koncentričnim pokretima i ja počeh da vičem, ali bez glasa. Nastavila sam da se gubim zagušljivim prolazima, ali to nisam bila ja već neka nacifrana bogatašica sa sunčanim naočarima i kaputom boje peska koja je žurila čas na sahranu čas na bal. Noge su mi bile kao od testa. Iz itisona nešto ih je vuklo da ne mogu ni napred ni nazad, a glad je bila sve snažnija. Odjavna špica, slova na ekranu topila su se, a glas se usporavao i postajao sve dublji: bo bo bo bo bo...

Predskazanje

Kad uđeš na sajam videćeš jednu zauzetu binu, tu ćeš čekati, ali uzalud. Dok ih jedan pisac ne otera, pesnici će čitati jedan za drugim. Naleteće na tebe jedan naporni pesnik, tako da nećeš moći izbeći fotografisanje s njim i knjigom koju nôsa unaokolo. Tvoje čitanje će zaglušiti zvuci koje proizvodi folklorna trupa, a jedna članica ansambla će se čak preobući naočigled učesnika i publike. Nepoznata žena će ti se obratiti da pita za put do poslastičarnice i po svemu sudeći završiće u Vremeplovu. Ugledaćeš te iste večeri svoje ime i prezime na TV-u, ali potpuno pogrešno napisane.

Žagor

-Ima ih još sedam, pa onda vi.

-Vidi koliko njih još čeka da čita.

- Poteraću ja njih tamo iza.

- Prvo ćemo pričati o stvaralačkom procesu, pa čitaš onaj deo, pa o njemu popričamo. OK? Onda ide ona, pa uopšte o iskustvima sa rezidencija...

-‘Ajde samo da se sa mojim prijateljem slikate, hoće nešto da vam pokloni.

-Da sačekam da oni završe? Mislim, ništa se nećemo čuti.

- Neće oni nikad završiti, samo ti počinji.

-Bože, koji je ovo skandal! Ko ovo organizuje da stavi u isto vreme...

- Izađete sad na ovaj glavni bulevar što ide od železničke do mosta i to vam je preko puta stadiona. Videćete lepu baštu, a poslastičarnica je onako sva u staklu. Imate li gugl mape?

- Publici se predstavila i naša mlada književnica Andrea Bobov Miletić koja je...

Otmeno

U čas pre nego što će grofica popiti čaj, uđoh laka koraka u jednu velelepnu dvoranu svu od mermera i s kristalnim svodom.  Jedan predusretljivi gospodin ponudi mi svoje društvo, a taj je vrli kavaljer blagoglagoljiv i iznimnih manira bio. Nekakva mladež ugodne vanjštine koju je muza pohodila delila je sa svetom svoje zlatne misli. Moja malenkost koju prigodnu reč prozbori, uz umilne zvuke što su dopirali sa samog Parnasa. Rumene devojke skakutale su kao ždrebice tako da su im svilene vlati poigravale u ritmu, a kolo se plelo kao začarano. Jedna od njih, presvuče svilenu košulju tako da joj odsjaj bele puti bljesnu. Strankinju odvedoh na najfiniju zaher tortu, a služavka me najavi permutirajući glasove u imenu moje loze.

Nije-nego

To nije bila ni štala, ni škola, već sajam. To nisu bili ni mehaničari, ni dodole, već pesnici. Nije me vukao ni za nogu, ni za kosu, već za ruku. Nije hteo ni da se šeta, ni da se šali, već da se slika. Nismo hteli ni da putujemo, ni da zujimo, već da se čujemo. Nije pitala ni za govornicu, ni za kafileriju, već za poslastičarnicu. Nije to bio ni kviz, ni čitulje, već vesti. Nisu izgovorili ni Gogov, ni Dodov, ni Džodžov, nego Bobov.

Personifikacija

Zubi mezimca političara iskeziše se dvosmisleno i njegova namera me odvuče u jazbinu nabreklu od knjiga, a potom me pusti, pa se baci na novi plen. Dok su se moje cipele dale u zbeg, a za njima se plazili krajevi mog ogrtača, stihovi se preseliše u nedirnuti kutak šćućuren od znatiželjnih očiju. Veliki kavez otvori svoja vrata za zaglušujuću riku. Mikrofon pucketanjem poče da se bori za prevlast, ali noge trupkanjem i glasovi zemljotresom obrušiše se na naša tanana grla. Rečenice počeše da se vijore, ali se jedna guzica izvolela prikazati i skrenuti pažnju na sebe. Creva se oglasiše, mozak shvati poruku pa naredi ustima da upitaju za kolače koji su strpljivo čekali da budu nađeni i udomljeni. Ime se odmetnu i ogluši o istinu, pa se pogrešno prikaza svetu.

Rima

Jednog dana na sajmištu, posvetili se pesništvu. Čekali smo svoj red, al’ nastade pravi nered. Pesnik jedan lukav vuče nas za rukav. Tutnuo nam knjižicu da napravi sličicu. Oro poče da se vije, ali ni to dosta nije. Može li to malo kraće, kad sevnuše jedne gaće. Mapu širi, grakće, hoće na kolače. Ne znamo joj sortu, a pita za tortu. Ime ne pogodi i svašta se dogodi.

Izveštaj

U sajamskoj hali u popodnevnim časovima na bini je nastao opšti krljanac usled čega je usledilo kašnjenje programa. Na toj manifestaciji trebalo je da nastupi grupa pisaca. Pesnici koji su se naizmenično predstavljali publici udaljeni su sa lica mesta, narečeni pisci su se popeli na binu da bi stolice ispred gorepomenute bine zauzela lica starije životne dobi koja su ovaj program pratila uzgred, da im prođe vreme do nastupa njihovoh potomaka. Nešto ranije, poeta upitnih intencija, ljubitelj lika i dela izvesnog političara, veoma se dobro snašao i u najkraćem mogućem roku iskoristio pisce za promociju kako svoje tako i poezije svoga prijatelja. Tokom čitanja mogla se čuti etno muzika najverovatnije sa područja Rusije, a prikazane su i koreografije (više komada), gaće (komada  jedan) i brushalter (komada jedan). Postavljeno je i jedno pitanje koje se ticalo kulinarstva. Tog istog datuma u vestima u 23h jedno prezime izgovoreno je i napisano pogrešno dovodeći gledaoce u zabludu.

Prošlost, pripovedno

Izlažaše na binu, behu za nastup voljni. Ugledni pisac ih suptilno rastera, pa se raziđoše. Pred mene iskoči korpulentni razdrljeni pesnik. On nemade stida, nego nam se poturaše. Dok čitasmo, narodne nas pesme i igre prekidaše. Iz odeće radne u paradnu butine se nehajno skidoše. Neznanka me upita kamo do minjona, šampita i krancli, pa se dotle otklacka. Voditeljka preko jezika krivo ime prevali.