Nastup na sajmu knjiga
Rejmonu Kenou
1.
Program nikako da počne zbog pesničkog festivala koji
se odvija na istoj bini na kojoj treba da učestvujem u javnom čitanju i
razgovoru. Ređaju se pesnici raznih polova, rasa, nacija, uzrasta. Jedan pisac
ih tad premesti na drugi štand, jer smo kasnili s programom već pola sata.
Pred sam nastup, dok sam se preslišavala o čemu ću
govoriti, jedan pesnik oportunistički nastrojen poče da nam dosađuje svojim
predlozima. Sedišta u publici bila su poluprazna, zauzeta samo onima koji su se
tu slučajno zatekli. Zvuci harmonike, udarci tabana o binu i grleno pevanje
paralelno sa našim čitanjem ipak su bili glasniji bez obzira na mikrofone
kojima smo ozvučeni.
Jedna gospođa koja nije
odavde, ljubiteljka kolača i torti iz prošlih vremena, te starinskog nameštaja, upita nas za zastakljenu poslastičarnicu i mi je uputismo u jednu koja odgovara
takvom opisu recepata i dizajna enterijera. Te iste večeri, poslala sam
redakciji lokalne televizije molbu da isprave grešku prilikom izgovora mog prezimena,
ali već je bilo kasno.
Subjektivni osećaj
Na bini su se smenjivali osrednji
pesnici odlučnog glasa i drhtavih ruku, čitajući stihove sa papira, izgovarajući
ih napamet ili sa telefona, na raznim jezicima i dijalektima, čak i uz pratnju
gitare, bez ikakve namere da prestanu, iako su već dobrih pola sata upali u naš
termin. Jedan stariji kolega ih ljubazno uputi da nastave svoje čitanje na
drugom mestu. Za rukav nas je vukao pripiti pesnik, terao da se slikamo sa
knjigom nekog njegovog prijatelja i vodao nas od štanda do štanda kao na
stočnom sajmu. Videvši da od nas nema nikakve vajde, okomi se na novu žrtvu. U
publiku su seli jedna baba i jedan deda, ali ne zbog nas, nego ne bi li zauzeli
mesto za nastup svojih unuka koji sledi nakon našeg. Dok smo govorili u
mikrofon nadjačavalo nas je iritantno podvriskivanje folkloraša koji su bez
kraja i konca kao pomahnitali igrali uz ruske pesme na bini pored. Dok sam čitala
svoje redove pokušavajući da zvučim i izgledam istovemeno prijatno i ozbiljno,
jedna se devojka tik pored bine presvuče u nošnju tako da je nekoliko sekundi
ostala samo u donjem vešu što izgleda niko osim mene nije primetio. Za kraj nam
priđe jedna žena i taman kada smo mislili da će nam uputiti kakav kompliment, ona
upita kako da dođe do poslastičarnice opremljene rustičnim nameštajem. I to
nije sve: u prilogu na televiziji pogrešno su izgovorili moje prezime tako što
su bezvučno P zamenili njegovim zvučnim parnjakom.
Novinarski kliše
Lepo vreme izmamilo je pesnike od 7 do 77 koji su krasili
sajamsku binu čitanjem svojih stihova, nastupima smelim i stidljivim, svako
prema svojim afinitetima i u skladu sa sopstvenom poetikom i iskustvom. Naš
priznati književnik učesnicima najznačajnijeg pesničkog festivala u nas dao je zeleno
svetlo da nastave slavlje pisane reči na nešto intimnijem i opskurnijem mestu.
Uvaženi poeta, ljubitelj čašice i
naš brat po peru, sugerisao nam je da učestvujemo u promovisanju jedne izvrsne
publikacije tako što ćemo se svi zajedno fotografisati držeći u ruci novo
pesničko čedo njegovog eminentnog kolege. Poeta, od ranije poznat kao inicijator
manifestacije na kojoj je političar I.M. dobio nagradu za životno delo i ovenčan lovorovim vencima zbog izuzetnog doprinosa poeziji, bio je istrajan u svom
projektu. Pošto su karte za ovaj program planule i tražilo se mesto više, naši
stariji sugrađani počeli su na vreme da zauzimaju prve redove. Da je na Sajmu
knjiga bilo za svakoga ponešto svedoči i podatak da se istovremeno odvijao pravi
praznik muzike i svetkovina dobre knjige, spoj tradicionalnog i savremenog, kako
za ljubitelje igre i pesme tako i za konzumente pisane reči. Dok su stihovi
tekli, a pesme dobijale krila, jedna folklorna umetnica iz bratske nam Rusije zatečena
je u negližeu (foto) (video). Na sajam
su pohrlili i iz drugih gradova, pa smo im kao pravi domaćini dali savet u vidu
gastronomske ponude našeg grada koja bi zadovoljila i najveće sladokusce. Šlag
na torti svakako je bio i televizijski prilog u udarnom terminu. Ljudski je
grešiti, možemo samo da zaključimo nakon što se našim kolegama iz informativne
redakcije potkrao lapsus prilikom izveštaja sa sajma, a koji se tiče naše mlade
i neafirmisane spisateljice.
Ukratko
Na sajmu je bilo kašnjenja, susreta sa navalentnim pesnikom,
jedno spašavanje situacije, čitanje teksta isprekidano programom folklornog
ansambla, neočekivanog skidanja i razgovora o poslasticama i ulicama koje do
njih vode. Nešto kasnije desila se i jedna novinarska greška.
Tok svesti
Čudno da čak i binu možemo zvati
našom. I da imamo različito vreme. Prema zadriglom pesniku osetim organsko,
fizičko gađenje. Skloni mi se ljigavi. Šta ova golišava radi, nije ti ovo
bekstejdž kravo, vidiš da ovde čitamo. Ne
mogu da se derem iz petnih žila, hoćete li sjahati više sa te bine majku vam seljačku. To što se
nadjačavamo sa folklorašima, naši tekstovi koji se gube u vrisci i đipanju, to ti je prava slika svega, književnosti i života. Najbolje da okončam ovu agoniju i
zaustavim onu ženu: “Mogu li i ja s Vama na kolače? Taman da Vam pokažem put.”
Poetično
Nagriženo, načeto vreme ustupi
nam privilegiju scene, kad tamo ljudska bezobzirnost, pesnička i plesačka
drskost i sopstvena korist pod reflektorima zaigra. Debelokožac masnih papira i
besmrtnosti željan u vrtlog nas uvuče a zatim hijenskom logikom na novu
bespomoćnost skoči. Praznina, beščovečnost stolica, starost koja zauzima mesto.
Vazduh lakim notama prelomljen bio je pregust za suptilne frekvencije. Zabava
sede na misli dok ih ne uguši. Nenadani čin ogoljavanja naglasi apsurdni
položaj pisca, a potreba nepca zadovoljenje zatraži i noge odvede u prošlost i
nigdinu. Metamorfoza slova bila je izvršena na račun jedne glavobolje.
San
U utrobi broda mi smo bili slepi
putnici, dok su oni s skupim kartama vadili iz usta plastelin i razvlačili ga.
Jedan tužni klovn, koji mi je otpočetka bio nešto sumnjiv, namah se pretvori u
bodljikavu mramornu ribu koja samo što se ne raspukne i ja u prolazu svaki put
izbegavah da me dodirnu njene bodlje. Blic aparata tad nam svima uze dušu. Opkoli
nas utom jedno pleme koje poče da stavlja crvene ruževe žustrim koncentričnim
pokretima i ja počeh da vičem, ali bez glasa. Nastavila sam da se gubim
zagušljivim prolazima, ali to nisam bila ja već neka nacifrana bogatašica sa sunčanim naočarima i kaputom boje peska
koja je žurila čas na sahranu čas na bal. Noge su mi bile kao od testa. Iz
itisona nešto ih je vuklo da ne mogu ni napred ni nazad, a glad je bila sve
snažnija. Odjavna špica, slova na ekranu topila su se, a glas se usporavao i
postajao sve dublji: bo bo bo bo bo...
Predskazanje
Kad uđeš na sajam videćeš jednu
zauzetu binu, tu ćeš čekati, ali uzalud. Dok ih jedan pisac ne otera, pesnici
će čitati jedan za drugim. Naleteće na tebe jedan naporni pesnik, tako da nećeš
moći izbeći fotografisanje s njim i knjigom koju nôsa unaokolo. Tvoje čitanje će zaglušiti zvuci koje proizvodi
folklorna trupa, a jedna članica ansambla će se čak preobući naočigled učesnika
i publike. Nepoznata žena će ti se obratiti da pita za put do poslastičarnice i
po svemu sudeći završiće u Vremeplovu. Ugledaćeš te iste večeri svoje ime i
prezime na TV-u, ali potpuno pogrešno napisane.
Žagor
-Ima ih još sedam, pa onda vi.
-Vidi koliko njih još čeka da čita.
- Poteraću ja njih tamo iza.
- Prvo ćemo pričati o stvaralačkom procesu, pa čitaš onaj
deo, pa o njemu popričamo. OK? Onda ide ona, pa uopšte o iskustvima sa
rezidencija...
-‘Ajde samo da se sa mojim prijateljem slikate, hoće nešto
da vam pokloni.
-Da sačekam da oni završe? Mislim, ništa se nećemo čuti.
- Neće oni nikad završiti, samo ti počinji.
-Bože, koji je ovo skandal! Ko ovo organizuje da stavi u
isto vreme...
- Izađete sad na ovaj glavni bulevar što ide od železničke
do mosta i to vam je preko puta stadiona. Videćete lepu baštu, a
poslastičarnica je onako sva u staklu. Imate li gugl mape?
- Publici se predstavila i naša mlada književnica Andrea
Bobov Miletić koja je...
Otmeno
U čas pre nego što će grofica
popiti čaj, uđoh laka koraka u jednu velelepnu dvoranu svu od mermera i s
kristalnim svodom. Jedan predusretljivi
gospodin ponudi mi svoje društvo, a taj je vrli kavaljer blagoglagoljiv i
iznimnih manira bio. Nekakva mladež ugodne vanjštine koju je muza pohodila
delila je sa svetom svoje zlatne misli. Moja malenkost koju prigodnu reč
prozbori, uz umilne zvuke što su dopirali sa samog Parnasa. Rumene
devojke skakutale su kao ždrebice tako da su im svilene vlati poigravale u
ritmu, a kolo se plelo kao začarano. Jedna od njih, presvuče svilenu košulju
tako da joj odsjaj bele puti bljesnu. Strankinju odvedoh na najfiniju zaher
tortu, a služavka me najavi permutirajući glasove u imenu moje loze.
Nije-nego
To nije bila ni štala, ni škola,
već sajam. To nisu bili ni mehaničari, ni dodole, već pesnici. Nije me vukao ni za nogu, ni za
kosu, već za ruku. Nije hteo ni da se šeta, ni da se šali, već da se slika.
Nismo hteli ni da putujemo, ni da zujimo, već da se čujemo. Nije pitala ni za
govornicu, ni za kafileriju, već za poslastičarnicu. Nije to bio ni kviz, ni
čitulje, već vesti. Nisu izgovorili ni Gogov, ni Dodov, ni Džodžov, nego Bobov.
Personifikacija
Zubi mezimca političara iskeziše
se dvosmisleno i njegova namera me odvuče u jazbinu nabreklu od knjiga, a potom
me pusti, pa se baci na novi plen. Dok su se moje cipele dale u zbeg, a za
njima se plazili krajevi mog ogrtača, stihovi se preseliše u nedirnuti kutak
šćućuren od znatiželjnih očiju. Veliki kavez otvori svoja vrata za zaglušujuću
riku. Mikrofon pucketanjem poče da se bori za prevlast, ali noge trupkanjem i
glasovi zemljotresom obrušiše se na naša tanana grla. Rečenice počeše da se vijore,
ali se jedna guzica izvolela prikazati i skrenuti pažnju na sebe. Creva se
oglasiše, mozak shvati poruku pa naredi ustima da upitaju za kolače koji su
strpljivo čekali da budu nađeni i udomljeni. Ime se odmetnu i ogluši o istinu, pa
se pogrešno prikaza svetu.
Rima
Jednog dana na sajmištu,
posvetili se pesništvu. Čekali smo svoj red, al’ nastade pravi nered. Pesnik
jedan lukav vuče nas za rukav. Tutnuo nam knjižicu da napravi sličicu. Oro poče
da se vije, ali ni to dosta nije. Može li to malo kraće, kad sevnuše jedne
gaće. Mapu širi, grakće, hoće na kolače. Ne znamo joj sortu, a pita za tortu.
Ime ne pogodi i svašta se dogodi.
Izveštaj
U sajamskoj hali u popodnevnim
časovima na bini je nastao opšti krljanac usled čega je usledilo kašnjenje programa.
Na toj manifestaciji trebalo je da nastupi grupa pisaca. Pesnici koji su se
naizmenično predstavljali publici udaljeni su sa lica mesta, narečeni pisci su
se popeli na binu da bi stolice ispred gorepomenute bine zauzela lica starije
životne dobi koja su ovaj program pratila uzgred, da im prođe vreme do nastupa
njihovoh potomaka. Nešto ranije, poeta upitnih intencija, ljubitelj lika i dela
izvesnog političara, veoma se dobro snašao i u najkraćem mogućem roku iskoristio
pisce za promociju kako svoje tako i poezije svoga prijatelja. Tokom čitanja
mogla se čuti etno muzika najverovatnije sa područja Rusije, a prikazane su i koreografije
(više komada), gaće (komada jedan) i
brushalter (komada jedan). Postavljeno je i jedno pitanje koje se ticalo
kulinarstva. Tog istog datuma u vestima u 23h jedno prezime izgovoreno je i
napisano pogrešno dovodeći gledaoce u zabludu.
Prošlost, pripovedno
Izlažaše na binu, behu za nastup
voljni. Ugledni pisac ih suptilno rastera, pa se raziđoše. Pred mene iskoči
korpulentni razdrljeni pesnik. On nemade stida, nego nam se poturaše. Dok
čitasmo, narodne nas pesme i igre prekidaše. Iz odeće radne u paradnu butine se
nehajno skidoše. Neznanka me upita kamo do minjona, šampita i krancli, pa se
dotle otklacka. Voditeljka preko jezika krivo ime prevali.
