Išla je u izvesnu nemačku drogeriju, a
potom i u slovenački hipermarket da smiri svoje rastrojene živce čitanjem lepo
dizajniranih natpisa sa ambalaže proizvoda: Meersaltz, Nagellackentferner,
Mundspűl-Lösung, Aromatische Kerzen, pa onda za razonodu: otroški robčki, mehčalec,
rdeče pese, zelenjava i brez sladkorja, pa opet za smirenje: fűr trockene Haut,
Hydration und Pflege, Blauer Tee Duft... Potom malo poezije za fina nepca: Pennette
Rigate, Pesto Genovese, Integrale Farfale, Ricette Leggere, Pappardelle,
Farfalline, Fettuccine, Gnocci di castagne... Božanstvena nega, omaž telu,
učitavala je značenja: Ultra Doux, Heavenly hidratation – à l’ huile d’ olive
de Méditerranée – Gommage pour le corps.
Svedene boje, oblik slova i konstrukcije
koje je tiho ponavljala u sebi donosile su trenutni mir i blagu veselost,
nikakva potrošačka groznica, nikakvo utoljavanje konzumerističke gladi.Punjenje čisto jezičkim sadržajima. Fontovi
su u estetskom smislu bili privlačni, a znakovi grupisani u morfeme čija je značenja
samo naslućivala činili su sklad. Išla je po osećaj uređenosti, po normalnost,
po inostranstvo. Kao kad je buljila u staru kutiju od cipela na kojoj piše
Björndal.
Nije bilo ničeg što bi zasmetalo, ničeg snishodlivog, ničeg što bi
izneverilo njene istančane lingvističke i dizajnerske prohteve. Nije morala ni
sa kim da razgovara o popustima i vremenu, niti da je zovu komšinicom, uvek je
plaćala na kasi za asocijalne. To je u neku ruku bilo i kao igrati se
prodavnice. Pip, pip, provlačila je bar kodove, sama bez dijaloga. Pročitane reči su
lečile i smirivale. Odlazila je odatle sita, čista i smirena. Meer-salz,
ponavljala je u sebi, Meer-salz.
No comments:
Post a Comment